LEGENDA O NASTANKU VRŠCA

Bio jedan čovek i imao tri sina. živeli su oni u bedi i siromaštvu na nekoj pustoj planini i jedva su sastavljali kraj s krajem. Uvidevši da tako dalje ne mogu, otac odluči da napuste svoju kuću i potraže neko bolje mesto za život.
I tako, pokupiše ono malo sirotinje što su imali, krenu oni jednog dana preko brda i planina, preko jezera i reka, preko pustinja i plodnih dolina, tražeći za sebe bolji i srećniji predeo.
Putovali su danima i nedeljama, ali nigde im se nije svidelo.
I onda kad su prešli jednu veliku reku ugledaše neka brda kako se na severu plave. Posle nekoliko dana pešačenja stigli su bliže i ugledali šume pune divljaći, močvare i jezera puna riba i plodne livade. Radostan otac tada reče:

- Ovde ćemo se nastaniti!
Kada su se malo odmorili i potkrepili, otac uze luk i strele i pruži ih svojim sinovima:
- Svaki od vas izbaciće po jednu strelu iz ovog luka i tamo gde ona padne podiči će neku građevinu.

Najstariji sin pusti strelu, a vetar dunu i baci je na vrh jednog brda i on odluči da tu podigne tvrđavu. Zatim uze luk i srednji sin, a tamo gde padne njegova strela on obeća da će sazidati grad. Najmlađem sinu vetar odnese strelu daleko iza brda i on se zakle da će tu sazidati manastir.
Srećan zbog njihovih odluka otac ih tada okupi i reče:

- Sinovi moji, zaista ste me obradovali svojim mudrim odlukama.
Po njima će vas ljudi većno pamtiti. Ja sam već star čovek i nemam snage za velika dela, ali ću zato između vaših zdanja zasaditi vinograd. On će vas većno povezivati i u njemu ćemo nalaziti radost i veselje. Tako se i zbilo.

Iz knjige "Blago pod Vršackom kulom"
Dušana Belce


 

Vršac - to je bogata istorija i tradicija; to su prirodne lepote, znamenitosti od kulturno-istorijskog znacaja; to su brojne obrazovne institucije koje predstavljaju duhovni život ovog dela Vojvodine.
Vršac, grad umetnosti, biznisa i sporta.
Vršac, sa svojom specificnom arhitekturom, velelepnim i monumentalnim gradevinama koje se dodiruju sa starim drevnim fasadama, ali i sa savremenim industrijskim formama i zdanjima, cini jedinstveno i moderno, umiveno lice Jugoslavije.
Grad pod Kulom jedan je od najstarijih u Vojvodini. Sa svojih 40.000 stanovnika nalazi se na osmom mestu po velicini. Smešten je na ivici Panonske nizije, na 16 km od jugoslovensko-rumunske granice.

U davnoj prošlosti u ovim krajevima povremeno žive Kimerci, Kelti, Dacani. Rimljani na mestu današnje Vršacke kule imaju svoju osmatracnicu. Njih smenjuju Sarmati da bi u VIII veku ove krajeve naselili Sloveni, a vek kasnije i Madari.
Prvi pisani dokument u kome se pominje naziv grada Vršca potice s pocetka XIV veka.
Od XIV veka kada je podignut Vršacki grad (Kula) u njemu se smenjuju madarski i srpski gospodari, a jedno vreme bio je u posedu Đurda Smederervca o cemu postoji snažna tradicija. 1425. godine u vreme despota Đurda Srbi se naseljavaju i osnivaju naselje Podvršac.
Od 1552. godine kada ga osvajaju Turci on je u njihovoj vlasti sve do 1717. godine, a njihovim odlaskom pocinje nagli priliv novih stanovnika kao i privredno-ekonomski i kulturni razvitak.
Tokom XVIII veka Vršac se širi i napreduje, sve više zauzimajuci istaknuto mesto u ovom delu Ugarske.
Ujedinjenjem Srpskog i Nemackog Vršca 1794. godine, a narocito dobijanjem tržišne privilegije 1804. godine i statusa slobodnog kraljevskog grada, Vršac postaje privredni, trgovinski i kulturni centar celog regiona.
Vec 30-tih godina XVIII veka ovde rade prve osnovne škole, a od 1790. godine i prva latinska gimnazija. Tokom sledeceg veka u Vršcu se osnivaju mnoge škole kao što su: zanatska, realna gimnazija, poljoprivredna, viša devojacka, uciteljska i druge.
Mnoge pozorišne družine i pozorišta gostuju u Vršcu vec od kraja XVIII veka i borave u njemu cak po nekoliko meseci. Podaci o prvim bibliotekama govore da su Vršcani imali javne citaonice vec 1840. godine, da bi se kasnije osnivale i istovremeno radile i po tri biblioteke.
Vršac 1855. godine dobija svoju prvu štampariju, a od 1857. godine pocinju da izlaze prve novine. Tokom XIX veka i do Prvog svetskog rata ovde je izlazilo gotovo stotinu periodicnih publikacija na tri jezika, a štampano je i mnogo knjiga.

Godine 1882. Vršcani osnivaju muzej koji vremenom izrasta u jednu od najznacajnijih kulturnih instiucija sa neprocenljivim kulturnim blagom u svojim fondovima.
Brojna kulturna i umetnicka društva mnogih naroda i narodnosti koji su ovde živeli i žive govore o neobicno raznovrsnoj vezanosti Vršcana za kulturni život.
Vršac je od polovine XIX veka i i istaknuti centar radnickog i socijalistickog pokreta na cijem su celu "Vršacki socijalisti" Laza Nancic i Jaša Tomic.

Od 1918. Vršac je u sastavu Jugoslavije. 2. oktobra 1944. godine Vršac je konacno slobodan grad iz kog su isterani fašisti, a taj datum se slavi kao Dan oslobodenja.
Svojim radom i zalaganjem grad su afirmisale znamenite licnosti kao što su: Nikola Neškovic, slikar, Josif Jovanovic šakabenta, osnivac Gramatikalne škole, Đorde Arsenijevic Emanuel, general ruske vojske, Jovan Sterija Popovic, dramaturg i pesnik, Gavrilo Pekarovic, lekar pedijatar, Laza Nancic i Jaša Tomic, socijalisti, Paja Jovanovic, slikar, Ferenc Herceg, pisac, Sultana Cijuk, operska diva, Dragiša Brašovan, arhirekta, Bora Kostic, šahovski velemajstor, žarko Zrenjanin, narodni heroj, Vasko Popa, pesnik...
U Jugoslaviji Vršac se privredno razvija, obnavlja svoju poljoprivredu, razvija industriju i uspostavlja kontiuitet sa svojim najboljim kulturnim tradicijama.

Vršac je danas privredno-poslovno središte u južnobanatskom regionu i istaknuti kulturno i obrazovni centar poznat u celoj Jugoslaviji.
 

 

 

                                                                 Copyright © 2002 PAP! Inc. All Rights Reserved.